Interesantna je pojava ljudi kojima je previše teško da se i u najprostijem govoru izraze kako treba. Uz one koji ne pogode 3 padeža u sat vremena i one što zamuckuju kao da su polu-mutavi, grupa koja najviše može da nervira.(Preporučujem da odgledate video)
-Gleda on mene tako nekih 10 minuta, ja ustanem i kažem: "Batice, treba nešto?" A on će meni kao: "Nemoj sad da bude bum-bum. Izađemo mi napolje, ja skinem majicu i bacim je (fijuuuu). On kao krenuo nešto da se busa (Aaaaa,aaaaaa,uuuuuu). Krenem ja na njega, kad ono buuuuuuum, traaaaaaaaas, ja se sagnem aaaaaaaaaaa kad on mene šljuuuuus preko face, ja se iznerviram i odma' buuuuum buuuuum! Sreća njegova nisam imao neku šipku, inače bilo bi kolena krrrrrc krrrrrrrrrrrrc. Mislim se: "Mene ćeš?!" - šljuuuuuuus jedan šamar, šljuuuuuuus drugi. Bao bao u glavu i to je to.
Sretnem ga posle, on u kolima biiiip biiiiiiiiiiip svira meni, ja ga izvučem i za čas tip, tap i to je to.
