Zamah ili udarac štapom ili motkom koji ostavlja divne masnice i bolnu kičmu.
Nekada, dok su još prozori u prizemlju bili aktuelno mesto za udvaranje i izjavu (zabranjene) ljubavi, staramajke i babe lepih udavača su bile primorane da, u odsustvu muškaraca u kući, ''pristojno'' otpravljaju hormonalne kicoše iz svojih avlija.
Prvo, špijunaža ispred vrata dok ne začuju sumljivi zvukovi na prozoru. Sledi hitno buđenje druge žene u kući, možda i više njih.
Drugo, tiho odvezivanje kera (džukela veličine omanjeg teleta), ako se mladić drznuo da uđe u dvorište.
Treće, brzopotezno uletanje majke u devojačku sobu i udaranje mladog prozorskog poete po glavi teškim predmetom (tigan, kandilo, pegla, metla). Na krik bola, i bežanje preko dvorišta skače džukela da ga pocepa na froncle, a ako uspe da preskoči ogradu, baba se poput anđela osvete materijalizuje iza njega i sledi ZVEK(etanje) štapom po kičmi.
U slučaju da devojčin prozor gleda na ulicu, preskaču se svi koraci osim poslednjeg, kada se pojavljuje baba, a odmah za njom i akutna lumbalgija.
U svakom slučaju ne gine ti baba.
Ne verujete mi? Ovo je bila prilično česta scena nekada. U svakom slučaju dovoljno česta da uđe u ovu izreku.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.