Poruka indirektno upućena osobi - pored koje se, naravno, mamuran probudiš - na račun njenog izgleda. Veoma interesantan način da joj već na prvu pokažeš da se kaješ i da to kajanje ne prolazi bez kazne.
Budim se. Ležim na desnoj strani kreveta. Desno od mene je prozor. Divno jutro. Prozor je musav. U tom trenutku me počinje raditi jedan od najboljih osjećaja - budim se, a ne znam gdje sam. Onda dolazi do uspostavljanja ravnoteže. Divno jutro i ono što je moj pogled uhvatio kad sam se okrenuo na lijevu stranu. Pogledao sam u nju i shvatio da sam napravio grešku i da ću greške praviti sve dok ne izađem iz tog stana. Pričala je nešto. Nisam je slušao. Shvatio sam da će svaka sledeća biti bolja od nje, jer gore od toga ne postoji. Opalio sam sebi čvoku i izašao iz stana. Vrijeme je idalje objašnjavalo značenje riječi ljepota.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.