Prosečan Srbin koji se vraća kući iz vikend - izlaska, krajnje upropašten, jer neradni dan drugačije ne vredi dočekati. Motoričke sposobnosti polako otkazuju, oči vide i ono čega nema, a mozak se pretvorio u takvu kašu da nije u stanju ni da pomisli kako bi bilo pametnije da uzme taksi, jer bi mogao da slupa svoja i tudja kola, ubije sebe, druge, ili u boljem slučaju ostane bez vozačke..Jedina briga mu je da stigne kući na vreme kako ne bi peglao po novim presvlakama na sedištima.
- Borise, a da si ipak uzeo taksi?
- Ja? Da ostavim kola? Ma jesi ti lud - samo mi reci gde sam parkirao, nije ovo ništa kakav sam sve bio, pa opet dodjem kući..I na kraju se odveze, ne najebe, parkira..I eto ga već sledećeg vikenda u sličnoj situaciji, ukoliko ga neko neplanirano prebijanje ne zadesi preko nedelje..
