Prosečan Srbin koji se vraća kući iz vikend - izlaska, krajnje upropašten, jer neradni dan drugačije ne vredi dočekati. Motoričke sposobnosti polako otkazuju, oči vide i ono čega nema, a mozak se pretvorio u takvu kašu da nije u stanju ni da pomisli kako bi bilo pametnije da uzme taksi, jer bi mogao da slupa svoja i tudja kola, ubije sebe, druge, ili u boljem slučaju ostane bez vozačke..Jedina briga mu je da stigne kući na vreme kako ne bi peglao po novim presvlakama na sedištima.
- Borise, a da si ipak uzeo taksi?
- Ja? Da ostavim kola? Ma jesi ti lud - samo mi reci gde sam parkirao, nije ovo ništa kakav sam sve bio, pa opet dodjem kući..I na kraju se odveze, ne najebe, parkira..I eto ga već sledećeg vikenda u sličnoj situaciji, ukoliko ga neko neplanirano prebijanje ne zadesi preko nedelje..
Horda biciklista dostavljača iz južne azije koji ne prezaju od toga da izlete svojim dvotočkašem bilo kada i bilo gde na put, ali pak preferiraju crvena svetla.
Kada ih otpozdravite pritiskom sirene ili sa par lepih reči kroz prozor svog vozila, propraćene odgovarajućom intonacijom, oni neće ni sekund zastati, niti vas konstatovati. Nastaviće da pedalaju svojim putem dok im iz slušalica gruva neka njihova muzika.
