Ubijanje krmka u pet izjutra - jako složen ritual jednog seoskog domaćina.
Usled pređašnjeg lumpovanja i pijančenja u " Pet bokala " glava kuće neminovno ne vidi na oči iako ustao je rano izjutra. Prase mora biti ubiveno jer kolko sutra dolazi rodbina iz grada a za meze nema ništa.
Ruke mu još drhte od sinoćne cirke. Kako, šta, gde ? Nožem sada ne bi lubenicu mogao da iseče a kamoli da zakolje krme. I odjednom osvanula mu je ideja.
Operacija Valkira u toku. Stoka još uvek spava. Gorespomenuti domaćin se prikrada oboru. Uočava svinju kako spava kao zaklana, šteta što nije. U stilu nindže on se prikrada, hvata prase za noge i spuca ga u zid. Obor je malo dekorisan crvenom bojom, nema veze, bitno da gosti imaju šta da jedu...
Mozak ionako retko ko jede.
- Tup tup tup tup ( koraci, prikradanje oboru )
- Škriiiip ( vrata obora )
- Tup tup ( lagani nindža koraci domaćina )Trenutak tišine.
- Grab ( hvata prase za noge )
- Skviiik, skviiiik ( nepotrebno objašnjavati, domaćin ne skiči )
- Swpmpwmp...tras ! ( blagi čuk svinje u zid obora )Opet trenutak tišine.
Sređeno, zahvaljujem na ispravci. Uvukao se narodni jezik pod kožu, narodno diščardžabilno koješta pa tako talibanišem svremena na vreme. Možda jednog dana izvršim prepisku novog zaveta sa " nebi " da dokažem da je primenjivo he hehe.
samo razdvoj ono "nebi" =)