Opis licemjernih kvaziljubitelja-zaštitnika životinja. Naravno, njima nije stalo do svih životinja, samo onih slatkih i umiljatih. To što su u životu pojeli dosad 10 farmi pilića, kokoši, svinja, zaboli ih patka.
- Kakvi ste vi barbari. Ubijate jadne janjčiće koji su tek prohodali.
- Gospođo, niko vas ne tjera da ih vi jedete, a sad razgulite.
- I da znate da hoću, prostak jedan primitivni (magnetsko privlačanje miomirisa janjčića s kapulicom, mrkvom i krumpirima; sline naviru na usta, instinkt nadvlada razum).
Samo da vidim kako to izgleda.
- Pečeno kao i sve drugo.
- Može Vas biti sramota. Pa lijepo je pečeno (žvak, žvak, proždr, proždr).
- Aman, gospođo, uzmite barem pijat. Pa ne možete tako (odvlače je od nevinog janjčića). Jure, zov svećenika da đavla izvuče iz nje.
...
- Ja se ispričavam, ne znam što me spopalo (šmrc, šmrc, treptaj okicama).
- Je, je, oplakivali ste ga s polizanim prstima. Navalili ste ko Izrael na Palestinu.
Ostaviti svakome pravo izbora i ne moralizirati. Jedem više povrća zbog hormona što štrcaju u životinje. Salame su pune vode i nitrata. Hrana, generalno nema okus kakav je prije imala. Puno mi je kapa ovih novih inicijativa koji vrše teror nad ostalim pripadnicima društva ako se ne slažem s njima.
Neke životinje su tu radi društva i zabave, neke radi hrane, jebiga, tako smo evoluirali jedni uz druge =)
Stratimir i ne zna drugo osim argumenta ad hominem i argumenta ad baculum. Suzdrži se komentara kad ne znaš raspravljati.
Već peta godina kako ne jedem mesa. Nije mi zbog životinja, jebeš životinje to im je svrha, cilj i smisao postojanja. Vodim računa da mi deca jedu meso bar jednom dnevno. Jednom me onako iz čista mira spopao neki asketski film pa odlučio da probam da ne jedem mesa.
I onda me nekako prošla želja za mesom. Kad god pomislim, ideja konzumiranja termički obrađenih leševa mrtvih životinja nimalo mi nije privlačna. Jednostavno ne ide mi. Nikakve pečenjare, roštilji, ništa brate. Jedino čega se zaželim ponekad je slanina. Slanina mi se jede i ponekad ona podriguša, onaj parizer što prije nisam mogao da smislim. Kad god bi je jeo bilo je kao da ona mene jede a ne ja nju. I sad mi pored slanine jedino ona nedostaje.