Uvod u traženje usluge. Početak razgovora sa nekadašnjim poznanikom koga nismo videli ni čuli još od vladavine Hamurabija, a ne priča se da je umro pa se i nadamo se da nam tako egzistirajuć može završiti neki posao. Naravno, zbog izgubljenog kontakta, uvod predstavlja most koji oživljava stare uspomene i navodnjava tlo za pitanje koje sledi. Često karrakterističan snishodljivim ljigama.
-E 'de si Sale jeb'o tutku!
-Ko je to?
-Žika.
-Koj' Žika?
-Žika Sajla bre! Mašinska, druga klupa do prozora. Kako se ne sećaš?
-Aaaa. Nisam ti poznao glas. Izvini, dugo se nismo čulo. Otkud ti?
-Nije ti drago da čuješ starog drugara a?
-Ma ne, nego ono 11 sati je, ne očekujem pozive ovako kasno, skoro mi javiše da mi tetka umrla pa nahvatao neki strah.
-A kul. Nego pričaj, šta ima kod tebe? Pičke, šljaka?
-Šljaka, redovna, dva klinca, žena. Kod tebe?
-Ma ništa ne pitaj sve neka sranja niču. Važno da sifilis nemam. Nego rek'o da te pitam, je l' ti beše pecao?
-Aha.
-E treba meni i ortacima neki štapovi, idemo u subotu na jezero sa cupikama da "pecamo" i da varimo malo, a trebaju na štapovi pa ako možeš da pozajmiš, ako nije frka velim. Tri komada.
-(Da Bog da ti taj štap što držiš bilo jedino kruto) Ma nema frke. Namontiraću vam. Dođi sutra.
-E lafčina si. Najjači si car bio u školi. Svega mi. Vozdra.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Do jaja, kao i uvek! Šteta što je ovo tematsko sranje zatrpalo defku...
Plusčina!