Trenutak kada čovek koji ne zna da priča viceve (ili priča glupe viceve) u toku pričanja zastane a svi koji su ga slušali prasnu u smeh da ga ne bi uvredili misleći da je završio vic. Neprijatnost nastaje u trenutku kad im on saopšti (bilo rečima bilo razočaranim izrazom lica) da još nije završio...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ako već PRASNU u smeh, onda to nije iz kurtoazije. Verovatno je neprijatno samo pripovedaču, jer je svestan da se smeju njemu a ne vicu. Razumeo sam poentu :) +
Iak mislim da nisi, radi se o tome da je taj koji priča obično neki bitan lik kome svi žele da se ulaguju...Što u ovom slučaju postaje opšta neprijatnost...
Pa jebiga, opisao si ga kao da je neki tupson, citiram..koji nezna da priča viceve..., te sam takvu sliku stekao. :) ok
Ma ne mora da naci da je tupson ako ne ume da prica viceve. Nije bitno, u svakom slucaju hvala za + ;)
+
ma koj ti dusmanin dade minus za ovo,
neko se nasao prozvanim...istina boli.