Znam šta ćete reći - nikada ga niste imali, je l’ tako? E pa, nisam ni ja, kažem vam bez imalo ustezanja. A i zašto bih, koj‘ moj? Bogu hvala, pa kad to prilike dozvole, imam onaj pravi, normalni, prirodni...uostalom, neki od vas možda i znaju o čemu pričam. Ipak, nismo mi ovde da bih se ja hvalio svojim intenzivnim trenucima apsolutnog blaženstva već da, onako kako samo mi autori sa Vukajlije to umemo, brutalno opljujemo po terminu iz naslova i čekamo na pomeranje atlantske kontinentalne ploče.
Lično, ne nalazim da i jedna druga kombinacija reči na svetu može imati iritantniji i transferogeniji efekat od pomenute. Dobro, dobro – možda bismo i mogli da se setimo još nekih konkurentnih sintagmi, al‘ bojim se da moj personalni računar jednostavno nema dovoljno memorije za to (120GB – jeb’o me pas kad se štekam). Uostalom, verovatno bi na kraju sve te na kurac iduće složenice potpale u kategoriju iz naslova što svakako potvrđuje tvrdnju s početka ovog pasusa. Ne rekavši „elem“ (e, jebiga...), prelazim odmah na definisanje pomenutog pojma ne znajući uopšte šta je isti. Ipak, moj diler, Mahmud, me je davno naučio da je „pretpostavka majka svih objašnjenja“, što sam siguran da je sasvim dovoljno u slučaju koji je pred nama.
„Pretpostavio“ bih, dakle, da se pod fenomenom iz naslova podrazumeva izvesni trenutak neizvesnog trajanja koji se dogodi u svesti odgovarajućeg homo-sapiensa i na istog ima koktel-efekat smućkan od „sreće“, „zadovoljstva“, „inspiracije“, „prosvetljenja“ i, uostalom, svega drugog što nema veze sa prskanjem i vrištanjem. Pretpostavio bih još i da generator cele pojave može da bude sve i ništa, ali bih taj krug ipak suzio na knjige izrazitog umetničkog sastava, iste takve filmove, koncerte konceptualnih umetnika, izložbe alternativnih muzičara i peformanse Marine jebene Abramovič. Dalje bih pretpostavio da to samo može da se dogodi totalitarnim idiotima, kvazi-intelektualnim nakazama kako fizičkog tako i onog moralnog tipa, paćenicima oba pola koji su PRAVI SEKS ili a) videli u magičnoj kutiji ili b) imali tek nekoliko puta i to najčešće sa svojim očevima ili rendom oštrim predmetima. Moja sledeća pretpostavka bi bila da su se iz upravo navedenih razloga – a neretko i bez ikakvih - sakrili iz maske intelektualizma, i to onog najtrulije provinijencije, i postali silom-autori, radioaktivne spisateljice, avangardni i ostali „slučajni“ umetnici, trend-seteri i svi ostali šatro-analizatori pojave Života, latentne ili vidno devijantne pojave, odnosno sklonosti.
Za kraj ostaje samo da pretpostavimo i da sam potpuno u pravu. Pozdrav.
Na izložbi slika i fotki Uroša Đurića (onaj š’o igra anđela u onom filmu gde je Nikola Kojo jebač;prim.prev.)...
- ...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAAAH!!!!!!!!!!!
- Donesite mirišljave soli, još jedan posetilac je svršio...Na čitanju novog romana Isidore Bjelice (ona što je bliski rod sa bubašvabom i bogomoljkom;prim.prev.)...
- « ...iz njene leve dojke pokuljala je plava krv. Želeo je da se napije te blago svetleće tečnosti i postane princom kakvog je ona oduvek želela...ali je znao da nije žaba i da se to dešava samo u zapadno-evropskim bajkama...»
- Aaaa...aaaaaa....aaaaa...AAAAH!!!
- Oćul ja, bolan, moći svršiti ovo čitanje ili ćete svi da posvršavate pre toga?!Na performanu Marine Abramovič (ona koju je otac silovao još dok je bila embrion;prim.prev.)...
Marinu razapetu na krstu spuštaju u kazan sa ključalim uljem. Kako koža i meso počinju da otpadaju sa njenih kostiju, ona počinje stravično da urla. Nakon nekoliko minuta i pošto umre užasnom smrću, asistenti podižu krst i na kojem se sada nalazi samo njen kostur. Performans “Ogoljavanje” je završen i prisutna publika pada na pod tresući se. Vazduhom struje uzdasi...
