Oslabile ruke

Jel' se sećaš, moj Mikailo, dobri moj ispisniče, kad smo mi ono osmn'este bili na onem Solunkome vrontu...?
- Jašta bre, brate Dobrivoje, kako se ne bi' seć'o...
- A jel' se sećaš onijeh sestara, odonud iz one Vrancuske, pa kad sam se ja ono pri'vatio one... Pa ja ovako, pa onako, pa ja odovud, pa odonud - batalih je ja, vala, k'o sajdžija budilnik. A moj stojko, d' izvineš, k'o teleća noga - samo stoji k'o kamenčina.
- Jašta bre, moj pobratime.
- E, a jel' se sećaš one moje stare puške prelamače.... Pa kad ti je ja preko ovoga moga stojka - op! - prelomom k'o ništa!
- Jes', jes'!
- E pa uz'o ti ja onomad pušku i, ovaj, probam jedama - a ono, bre, neće! Aj' ja opet, k'o velim nisam potrevio. Op! Ništa, Ja opet - op! Opet ništa... Šta je ovo, sveca mu njegovog?! Čudo jedno!... Ništa mi tu nije jasno! Kad ti ja malo bliže a ono - oslabile ruke, moj dobri Mikailo. Oslabile ruke, pa to ti je!