Broj koraka napravljenih pri besciljnom tumaranju po kući za vrijeme telefonskog razgovora direktno je proporcionalan zvaničnosti ili neprijatnosti samog razgovora.
Besciljno hodanje po kući pri telefoniranju vrlo je česta pojava nastala uvođenjem bežičnih telefona, a prisutna je čak i kad razgovori nisu pretjerano zvanični ili neprijatni. No što je razgovor stresniji, to se i više hoda.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
Predjem ja tako i po par km dnevno ;
Zato više i nisam debeo kao na slici!
A možda me i neki rak jede....
Opet ovaj glumi psihologa, nakon pročitane 3 lekcije iz udžbenika za treću srednje.
Jebi ga gamby, i ti ga malo pretjera. Ne glumim nikakvog psihologa, to je najobičnije zapažanje. I ja sam tumaram dok pričam na telefon, a i druge sam upratio da to rade.
Podsvesni pokušaj da se pobegne.
+
Kod mene je obrnuto, sto je stresnije ja sam mirniji... Verovatno samnom nesto nije u redu... Svejedno +
Stalno viđam ovu pojavu. Kako zazvoni mobilni, ustaje se i počinje špartanje po sobi.
Meni je to stvarno poluretardirano ponašanje i jako me iritira..