Posebna kategorija osoba sa visokim pragom tolerancije. No za razliku od drugih sličnih, oni ne čekaju da eksplodiraju u jednom trenutku. Ne. Umesto toga, svaki problem će rešiti krišom i pravovremeno, a na opšte zaprepašćenje svih zainteresovanih strana.
Problem sa takvim osobama je što mogu da deluju asocijalno. A onda se zapravo ispostavi da ne samo da poznaju dosta ljudi, već poznaju i dosta pravih i opasnih ljudi, koje mogu u po` dana i po` noći da pitaju za uslugu i to će im biti ispunjeno.
Jer zašto baciti atomsku bombu i pobiti 100 000 ljudi zbog 10 budala, kad može da se uputi tim savršeno obučenih specijalaca koji će bez da im fali dlaka na glavi pobiti tih 10 skotova?
10 godina mature
Mika: E, evo Laze! Sećaš se kako su ga svi zajebavali, a nas dvojica branili... Gde si, Zjola, tebreks, nijednom da se čujemo za ovih 10 godina!
Laza: E, gde si matori :cmok::cmok::cmok
Pera: Gde si, Lazo! :cmok::cmok::cmok:
(minut kasnije)
Pera: Nego, pričaj, šta bi za onu šljaku što si tražio...
Mika: Mrka kapa, tebra.
Pera: Što?
Mika: Pa ništa, dođem na razgovor posle mesec dana probnog rada i šef kaže da nije zadovoljan. Ja kažem: "Izvinite, ali zašto? Uvek sam bio redovan, ispunjavao sam sve zadate aktivnosti. Moj CV je, bez da budem pretenciozan, besprekoran,..." I tako dalje. A on meni kaže: "Mladiću, sve ja to razumem, ali život je tek pred Vama.".
Ja ga gledam i kažem: "Čekajte. Jedini ko mi je konkurent za ovo mesto je koleginica Elena, a ona je mlađa od mene. Zar nije život i pred njom?", a on će: "U prethodnom slučaju sam govorio o meni", a onda `ladno: "Ja imam 63 godine, moj biološki sat je pri kraju. Gospođica Elena to i te kako razume, njoh, njoh, njoh!". I tako se završi.
Pera: Da ne poveruješ! A još privatno preduzeće, rekao bi čovek da traže najkvalitetnije ljude...
Mika: Ma ja kontao da im šaljem inspekciju, ali džabe, nemam dokaze, nemam svedoke...
Laza: Čekaj. Kakav je to posao i kako se zove to preduzeće?
Pera: "Magleks komeršal", trebalo je baš da radim u komercijali.
Laza: A znam, gazda je Motokultivadin Milović. Samo sekund... (vadi mobilni i telefonira) "Halo, Moco! E, prijatelju, imam jednu molbu za tebe! Vidiš jedan moj drug iz srednje škole je bio probno tamo kod vas... E, tačno, neka komercijala... Zove se Mika... E, neki vaš šef tamo ga je oterao i doveo neku curu jer mu ga je blajzala redovno... Da... Pa može biti da je taj... Ma znam, verujem ja da si ti ozbiljan čovek, ali ovaj je malo ispao sisa... Može li to nekako da se reši?... E, aj, hvala ti, mnogo mi znači, tom čoveku sam dužan dosta... Pozdrav!"
(dramska pauza)
Pera: A, kako sve sad ovo?
Laza: Pa prvo, za vas dvojicu bih sve učinio. Drugo, tog Motokultivadina znam sa neke slave, moj ćale i on su nešto radili neki posao zajedno, pa eto...
Mika: Brate, znači, nemam reči...
Laza: Da, i čisto da znaš, taj šef će sutra dobiti nogu u dupe... Zajedno s tom Elenom.
