Već dugo ste u vezi. Strast se odavno izgubila, poštovanje i privrženost koje gajite jedno prema drugom samo još ponekad stidljivo nazivate ljubavlju. Maštate o seksu sa drugima, ali ne želite da povredite osobu sa kojom ste toliko dugo u vezi. Vreme radije provodite blenući u plafon nego s njom. Pretpostavljate da su osećanja obostrana. Posle nekog perioda razmišljanja i mučenja - razgovarate. Oboje shvatate, nije više to TO. Treba neko vreme da se rastavite, složili ste se, pa ćete videti da li ste jedno za drugo. Da li ćete jedno drugom nedostajati. Zagrljaji. Suze. Možda seks. Bolji nego svi u prethodne dve godine zajedno. Rastajete se, ali se dogovarate da se, bez obzira na sve, i dalje čujete. Nerazgovaranje o potencijalnim budućim partnerima se podrazumeva. Od tog trenutka ste slobodan čovek. A i ona slobodna devojka. Prođe neko vreme, neki mesec, vi ste imali par šemica. Imali ste jedan pokušaj ozbiljne veze, super je izgledalo na početku, ali ste posle 3 meseca shvatili da vas to ne ispunjava i prekinuli ste. Nema veze, idemo dalje. Sve vreme ste u kontaktu s NJOM. Čujete se, razgovarate, šalite se kao NEKAD. Odjednom, jednog lepog dana, ona prestaje da se javlja. Iako vas je do juče sama zvala svaki drugi dan, sada samo šturo odgovara na vaša pitanja. Kad vi pozovete, naravno. Više vas uopšte ne zove. Vi ste zvali još tri puta, ona nijednom. Odlučujete da se "sad ni vi ne javljate, baš da vidite dokle će". I tako... Kad shvatite da vas ona više neće zvati, da je vaš broj verovatno izbrisala iz imenika, slučajno čujete kako je "skoro našla dečka". E tako se, dragi moji, "ostaje u kontaktu sa bivšom devojkom". Dok ona ne pronađe novog dečka. Da odmah odgovorim na komentare koje već vidim, nije to stvar muške ogorčenosti, sujete, ljubomore ili štatijaznam čega... Ionako se više ne ložite na nju, treba vam druga. Stvar je poštovanja. Vama i pored svega nije bio problem da se čujete s njom kad ste imali druge.
Ima i izuzetaka:
1. pomirenje
2. povremeni seks, pa opet priča iz definicije
