Ostaviti u prašini

- Где је Ђоле, је л му јавио ко за скет?
- Хаа, ти не знаш?
- Просветли ме.
- Синоћ се нешто зајебавао по пабу, Зокију се тај вид зајебанције и није нешто допао, разменише пар удараца, Ђоле претежно са ваздухом док га је овај напесничио само тако. Оставио га у прашини да се ваља у крви. Ми после у хитну. Аркада, нос, све у курцу..

- Како прође?
- Никако.
- Како то, па имао си је?
- Брате, исклизнула ми је као сапун у вецеу геј бара. Ватамо се ми у улазу и све иде по дифолту, ја доле, она као немој овде. Ок. Позовем ти ја њу комене. Само што кренусмо, Миле Канап.
- Ајао.
- Кад је почео да дави, мислио сам неће стати до сутра, додуше док ме није одао за годиште. Е, гори епилог ни јебени Нострадамус не би предвидео. Добих шамар, остадох у прашини, Миле збрисао, а неам кеша за пљеку. Дошло ми да заплачем мајке ми.