
Prelomna tačka, ključni momenat. Trenutak kada sve može biti rešeno. Bio u pitanju to dalji ishod sportske predstave, ili bilo koja životna situacija. Ili ćeš biti pobednik i poentirati kada je najpotrebnije, ili ćeš biti Marko Pantelić. Sve je na tebi, a opet, tako je lako uprskati, biti za korak kraći i zajebati stvar. A obično nema puno vremena za razmišljanje.
- Direktore, da vas pitam, da li u štampač stavljam ceo tabak papira, ili…
- Milutine, vidiš li šta radim?
- Um. Čekate kafu na automatu?
- Dvoumim se između frapućina i produženog espresa, a ti me tu prekidaš i zajebavaš u osudnom trenutku. Progutaće mi ovo čudo 30 dinara! Marš nazad na posao i pošalji mi elektronski e-mail kad te nešto muči, a ne da me juriš po hodniku ovako. Iš!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Clutch trenutak +!
Mamu im jebem direktorsku! +!
Hahaha, puni Pantelicaaa :D +
Kako bi mu poslao mail sledeče sadržine:
Poštovani direktore,
.I.
Srdačan pozdrav,
+
He he. Samo što od svega uglavnom ispadne ovo.