То је тата, можда прва реч коју сте изговорили, ако вас је смарао више од маме. Он је права особа које се у детињству бојимо. Зазиремо. Полако се рађа и поштовање. Ко би други на свету могао да вас само погледа, па да престанете са буком/циком/виком/ритањем? Седи он тако понекад у баштици. Држи цигару, једна рука му је колену. Гледа у даљину. Можда у онај климави зид на којем мачка вреба нешто са друге стране. Можда у стари орах поред зида. Почеше косу са времена на време. Отац. Створитељ. Ваш Бог.
Отац - Дај синак, да запалим једну, нисам одавно.
Син - Оћемо ли да унесемо угаљ сада? Киша се спрема.
Отац - Нек покисне. Није време. Седи.
Син - (седа са упитним изразом)
Отац - Знаш, ово све ће бити твоје. Једном. Ал немој да продаш. Нека га. Немој ни орах да сечеш.
То је Отац
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Odlična. Baš mi se đa +++
Jedino smeta ovo bleji. Nekako odudara od stila defke. Inače, lep tekst i veliki +
Ае сад ћу средим.
ahahhahahahaahahahahahahaahahahahaaha +