
То је тата, можда прва реч коју сте изговорили, ако вас је смарао више од маме. Он је права особа које се у детињству бојимо. Зазиремо. Полако се рађа и поштовање. Ко би други на свету могао да вас само погледа, па да престанете са буком/циком/виком/ритањем? Седи он тако понекад у баштици. Држи цигару, једна рука му је колену. Гледа у даљину. Можда у онај климави зид на којем мачка вреба нешто са друге стране. Можда у стари орах поред зида. Почеше косу са времена на време. Отац. Створитељ. Ваш Бог.
Отац - Дај синак, да запалим једну, нисам одавно.
Син - Оћемо ли да унесемо угаљ сада? Киша се спрема.
Отац - Нек покисне. Није време. Седи.
Син - (седа са упитним изразом)
Отац - Знаш, ово све ће бити твоје. Једном. Ал немој да продаш. Нека га. Немој ни орах да сечеш.
То је Отац
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Odlična. Baš mi se đa +++
Jedino smeta ovo bleji. Nekako odudara od stila defke. Inače, lep tekst i veliki +
Ае сад ћу средим.
ahahhahahahaahahahahahahaahahahahaaha +