
Реченица у којој особа, која је преживела Други светски рат, проналази одговор на запанујућ призор, након сусрета с компјутером или неким електронским апаратом новијег датума.
Деда: Шта радиш то, куре дедино?
Унук: Ево, да сликам ону мртву мачку испред куће.
Деда: Па, где ти је фото-апарат?
Унук: Шта ће ми фото-апарат кад имам камеру на телефону.
Деда: О, јебем ти. У моје време је у целом селу постојао један једини телефон, у месној заједници, и то на окретање, а та твоја ала само што не полети. Оде технологија у мајчину!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
И један ТВ у селу, па онај ко га има, другима наплаћује гледарину... Било некад, дружио се народ, еееее...
Ili, što bi se reklo: "Šta sve neće Srbin da izmisli?"
Kakav deda takav i unuk! XD
Plus, za kure dedino!