Otkrovenja odrastanja odigravaju se u onom periodu koji nastupi nakon one prevojne tačke kada roditelje prestanemo da gledamo kao uzvišena, sveta bića i shvatimo da je jedina razlika između njih i nas to što oni plaćaju račune.
Svež RL primer:
Jedan sat popodne, po rasporedu slobodan dan na faksu. U sobu bez kucanja ulazi mali burazer i uzbuđeno-paničnom drekom me obaveštava da je došao pop da osvešta vodicu. Gasim maksimalno pojačane zvučnike, pauziram Točka u trenutku kad samo što nije ušao u harem, i silazim dole.
-Dobar dan. - Bog ti pomogao.
Pop kreće sa pevanjem, a paralelno sa njim i čuveni nagon za smejanjem kada je to zabranjeno (nije prošao još ni jedan minut ćutanja ili osveštavanje vodice, a da me je taj osećaj izneverio). Pop se moli za zdravlje ukućana, a ja da završi što pre, grizeći obraze iznutra i frenetično priljubljujući donju i gornju usnu.
U jednom trenutku, gledam oko sebe. Baba se krsti više nego i sam pop, dok ga burazer i keva samo oponašaju. I tada, THE moment. Pogled mi pada na ćaleta, koji radi isto što i ja, samo neuspešno... A sa prizorom ćaleta koji se grči ne bi li mu smeh ostao nečujan, u vodu je konačno pao i sav moj trud i zalaganje. Srećom, pop je baš tada bacio poslednje "amin", pa sam se žurno udaljio.Više nikada to nismo pominjali.
