Ривалитет највећих могућих размера. Реал и Барселона, Партизан и Звезда, Москва и Вашингтон, Израел и Палестина, плима и осека. Асоцира на методе дивљег запада у коме би један каубој ставио до знања другом да није пожељан. Један мора да испадне. Дакле, позив на двобој.
Иронија настаје када су два ривала потпуно небитна за околину, па резултати двобоја никога не интересују, већ сви гледају своја посла.
Негде у Београду, на неком сплаву:
- Јао куме, добра је она црнка. Идем ја да јој приђем.
- Чекај бре, јесам ли ти уступио синоћ ону малу. Е сад је ред на мене.
- Али с њом ништа није било.
- Па ко ти је крив, идем ја.
- Не може. Чекај. Ево, отписаћу ти дуг.
- Дуг ћеш морати да платиш. Идем ја.
- Чекај бре да се договоримо.
- Нема бре договора, ја нападам!
...
после 15 минута:
- Добро човече, рекли смо да нема јаких удараца, ниси морао баш око да ми избијеш. 'Ајд сад па јој приђи.
- Е, хоћу мало сутра. Неко је већ пришао. Сва срећа па је град стварно премали за нас обојицу. А види ону плаву каква је добра...
- Где? Хоћу ја.
- Мислио сам на ову масницу твоју око ока. Хехехехе
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ovo nabrajanje na početku me podseti na Acu Informaciju Stojanovića i čuveni uvod u finale Nemačka : Španija kad lupa medved i bik, Penelope Kruz i Hajdi Klum, pivo i vino :)
baj d vej, + na defku.
Да, да, за тај део су ме инспирисали Аца Стојановић и САРС са оном песмом - ратујемо ти и ја. Добро примећено!