Čuvena rečenica koju je u crtanom filmu rekao Patak Dača u sceni kada izlazi na pozornicu, raznosi se dinamitom i dobija gromoglasan aplauz publike nakon prethodnih par neuspešnih trikova. Za to vreme njegov duh lebdi ka nebu sa osmehom na licu, zadovoljnom zbog uspešne izvedbe.
U životu van crtaća ova rečenica takođe nalazi primenu. Uglavnom u situacijama kada više nismo ono što smo bili, bilo to psihički, fizički ili duhovno a želimo da se pokažemo u najboljem svetlu. Posledice uslede brzinom svetlosti ali bitan je onaj bljesak koji živi večno u nekom skrovitom mestu načinjenom od snova i sećanja.
Bračni par, on 49 ona 44 godine. Prolaze pored igrališta za basket:
Ona: E Milane, sećaš se pre 20 i kusur godina, mogao si da zakucaš na koš...
On: Možda mogu i sada.
Ona: Ma nema veze, samo kažem.
On (zamišljajući stari sjaj u njenim očima): Gledaj sad! Mali, baci loptu! (doziva klinca sa terena i dobija loptu) Ovo mogu da izvedem samo jednom! (Hvata zalet, skače i zakucava loptu uz bolan uzdah izazvan instant bolom u leđima)
Ona: Ti si lud!
On: Ma nije to ništa (uz blagi osmeh izazvan njenim impresioniranim pogledom).
Ona ga grli oko struka i polako se vraćaju u svoj stan, ona na obe noge, on šepajući na jednu uz ruku na slabinama...
