Ovo sad sam...

Цане: Је ли теби јасно да живимо у Србији, а не на Беверли Хилсу, па да се тако иживљавамо?! Нећу да чујем и тачка.
Лела: Мили, ја ово венчање планирам од своје пете године, и биће како сам замислила, све до последње салвете.
Цане: Не браним, али који ће ти андрак ледена скулптура Афродите у сали?!
И то усред лета, има да се истопи до торте. И знаш ли колико ризикујеш са скулптуром голе жене и Малим Мишком у истој просторији? Не знаш га како га ја знам, а њему не могу да откажем позив 5 дана пред свадбу.
Лела: Али, мили, замисли само: башта ресторана, све у зеленилу, жубор фонтане, гудачки квартет у позадини, а Афродита обасјана рефлектором. И онда се из полумрака појављујем ја, светлост прелази на мене па изгледа као да сам ја оживела Афродита. И онда креће свадбени марш. Све ће бити као из Космополитена, шта кажеш?
Цане: Ја видим само Мишка како ваћари скулптуру док му не утрни рука, за даље ме страх и да помислим...
Срећо, целу уштеђевину дадох на ове припреме, нећу да дајем још 800 евра низашта.
Лела: Мили, ако нећеш да си све те паре дао низашта, узећеш ми и ту скулптуру. Јесмо ли се разумели?
Цане: (себи у браду) Е, ово сад се женим у јуну, јеб'о вас Космополитен
да вас јеб'о; следећи пут ћу на јесен, к'о домаћин човек!
Лела: 'си нешто рекао?
Цане: Кажем: платићеш ми анално за ово, ето то сам рекао.
Лела: Не браним, само ти поручи скулптуру.