Честа испратилица жељених и нежељених гостијy у нашем народу, обично претходи монологу Ид' у пичку материну, на главу си ми се попео, три сата ми седиш у кући и сл.
- И тако ја дођох код вас, покупио сено, ни истушир'о се нисам, одма' крен'о у град.
- Осети се.
- Молим?
- Мислим знам како вам је.
- Па ето јебига, шта да ти причам, најгоре ми би, кад упадох у неко блато малопре, а ви говорите да се не изувам, ја мислим чудна света, ал' можда је то тако овде у граду.
- (Шкргуће зубима) Ма нема везе, опрала сам јуче тепихе, и сутра ћу, кад сам коњ.
- Молим?
- Ма није мени тешко.
- Него, одох ти ја, доста сам био.
- Па нисте, само 4 сата и 48 минута, нека вас још мало.
- Одох, морам притворити овце, ако кренем сад, доћићу за 4 сата.
- Е па дођите нам опет, (јебем ти матер, дабогда ноге сломио.) Срећан пут.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ono jes' tako +
Jašta, 'fala.