
Саркастично-реторичко питање упућено немачу појма, који констатовао неку очигледну ствар започевши своју мисао са "Мислим да...".
( Син основац долази кући из школе, док у дневној на фотељи седи његов отац који прелистава црну хронику курира...)
Син: Доб'р дан!
Отац: Здраво сине! Има ли шта ново у школи?
Син: Ма нем... у ствари има...само тетки лек да однесем, одмах се враћам.
Отац: СЕД' ТУ! Певај птицо!
Син: Оваај, добио сам два данас. А сад стварнио морам да кре...
Отац: То је већ нешто! Значи ипак нећу да се црвеним на родитељском због тебе... Из чега си добио љуби те тата ,па да припалим роштиљ?
Син: Из математике и хемије, мислим да сам управо најеб'о...
Отац: Сине, љуби га татко, па ти мислиш? Када би тако размишљао и у школи био би вуковац! Ајд' сад иди у двориште и убери ми један прут...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.