
Саркастично-реторичко питање упућено немачу појма, који констатовао неку очигледну ствар започевши своју мисао са "Мислим да...".
( Син основац долази кући из школе, док у дневној на фотељи седи његов отац који прелистава црну хронику курира...)
Син: Доб'р дан!
Отац: Здраво сине! Има ли шта ново у школи?
Син: Ма нем... у ствари има...само тетки лек да однесем, одмах се враћам.
Отац: СЕД' ТУ! Певај птицо!
Син: Оваај, добио сам два данас. А сад стварнио морам да кре...
Отац: То је већ нешто! Значи ипак нећу да се црвеним на родитељском због тебе... Из чега си добио љуби те тата ,па да припалим роштиљ?
Син: Из математике и хемије, мислим да сам управо најеб'о...
Отац: Сине, љуби га татко, па ти мислиш? Када би тако размишљао и у школи био би вуковац! Ајд' сад иди у двориште и убери ми један прут...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.