
Саркастично-реторичко питање упућено немачу појма, који констатовао неку очигледну ствар започевши своју мисао са "Мислим да...".
( Син основац долази кући из школе, док у дневној на фотељи седи његов отац који прелистава црну хронику курира...)
Син: Доб'р дан!
Отац: Здраво сине! Има ли шта ново у школи?
Син: Ма нем... у ствари има...само тетки лек да однесем, одмах се враћам.
Отац: СЕД' ТУ! Певај птицо!
Син: Оваај, добио сам два данас. А сад стварнио морам да кре...
Отац: То је већ нешто! Значи ипак нећу да се црвеним на родитељском због тебе... Из чега си добио љуби те тата ,па да припалим роштиљ?
Син: Из математике и хемије, мислим да сам управо најеб'о...
Отац: Сине, љуби га татко, па ти мислиш? Када би тако размишљао и у школи био би вуковац! Ајд' сад иди у двориште и убери ми један прут...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.