
Саркастично-реторичко питање упућено немачу појма, који констатовао неку очигледну ствар започевши своју мисао са "Мислим да...".
( Син основац долази кући из школе, док у дневној на фотељи седи његов отац који прелистава црну хронику курира...)
Син: Доб'р дан!
Отац: Здраво сине! Има ли шта ново у школи?
Син: Ма нем... у ствари има...само тетки лек да однесем, одмах се враћам.
Отац: СЕД' ТУ! Певај птицо!
Син: Оваај, добио сам два данас. А сад стварнио морам да кре...
Отац: То је већ нешто! Значи ипак нећу да се црвеним на родитељском због тебе... Из чега си добио љуби те тата ,па да припалим роштиљ?
Син: Из математике и хемије, мислим да сам управо најеб'о...
Отац: Сине, љуби га татко, па ти мислиш? Када би тако размишљао и у школи био би вуковац! Ајд' сад иди у двориште и убери ми један прут...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.