Kada si besposličar, iznogud, grebator, pijavica, večito dekintiran, socijalni parazit, onda ovo zvuči kao savršeno obrazloženje zašto bi baš neko sa stalnim poslom trebao da podeli sa tobom svoju sreću što može:
-da se ustaje u 6:30, (dok ti, zavijen u jorgan, ulaziš u drugih šest sati sna);
-da se brije pospan svako jutro;
-da uživa u opuštajućem karakteru samih putovanja do i od posla;
-rmbači 8 sati dnevno i ostavlja svoju mladost u često krajnje neinspirativnim okolnostima za razvijanje kvalitetne ličnosti
i da zato on bude sponzor vašeg malog, spontanog "druženja radi druženja".
Naravno, sve to mnogo drugačije izgleda kada radiš.
