Srpska old-skul varijanta dosećanja ljudi na koje sagovornik misli, a vi pritom niste sigurni u to o kojoj osobi on priča. Ne zna se i dan-danas zašto, ali Srbi ko Srbi umesto da ljude pamte po dobrim delima koja su učinili, to ne rade. Oni koriste onu poslovicu: " dobar glas se širi polako, dok loš vrlo brzo ". Srbi uvek gledaju sve sa druge strane. Kako neki kažu, "lepo je kada otac sinu ostavi kuću na tri sprata, ali uvek mora da se zna od kojih para je on uspeo da napravi tu kuću". Isto tako, i ovaj izraz se može i protumačiti sa druge strane. Ljudi se takođe mogu pamtiti i po organu tela koji im fali, ili je malo 'paranormalan'. Štaviše, Srbi smo. Barem je to objašnjenje zašto mi, kao nebeski narod, razmišljamo mnogo drugačije od ostalih.
- Ščuo da Rajka, Perina žena, nešto muti sa onim Draganom vodinstalaterom !?
- Ma šta bre ti to pričaš, crni Miko!? Ma ja ne verujem da je to istina,jer ona je bre verna žena, koliko sam čuo.
- Pa videli ih da idu zajedno u Ciletov restoran, uhvaćeni za ruke.
- A ko ti je to rekao, majketi?
- Pa Žile bre.
- Koji Žile?
- Pa onaj što je uveo kante u svakoj ulici, dao je i deo svog placa da deca naprave igralište. Ma znaš bre onaj..
- Au, stade mi mozak. Ček, ček, poznat mi, a ne mogu da se setim, ič!
- Ma onaj bre ziljavi Žile bre. Se sećaš kad je upao u Moravu, kad su ga vatrogasci vadili iz Morave. Imao je dug u prodavnici sedam crvenih isto.
- Aaaa, pa što ne kažeš bre Žile Zrikavi.. Pa kako da ga ne znam... Ju, ju, ju.. Jadan čovek, on se muči, radi po ceo dan, a njegova Rajka, radodajka, ga vara. Crni Dragan.
