Situacije koja nastaje kad prođe jako puno vremena od nekog događaja. Valjda nam je mentalni sklop takav da pamti samo lepe stvari dok one ružne pokušava da potisne i gurne pod tepih. Probleme, patnje, muke što ljubavne što finansijske sve to leči vreme. Pre ili kasnije. Nema loše žene deset godina nakon njene smrti, makar je dobru kafu kuvala.
- Koj kurac mi sad stigao poziv za vojsku, zar nije ukinuta?!
- Nešto obnavljaju, treba otići ako to zaživi...
- Gde bre da odem?
- Pa u vojsku. Ja je samo po dobrom pamtim, druženje, redovan život, disciplina... Eh...
- Ćale ajd ne seri. Pa normalno da pamtiš samo po dobrom kad si bio u Titovo vreme još a pamćenje imaš da pamtiš samo jedan obrok u nazad. Treba ja da te podsećam da su te komandiri jebali ko vrana skeledžiju, pa straže, pa noćne uzbune, pa atomski s leva...
- Majku li im jebem u pičku! Zemlja im kosti istrulila pošto se nadam da su pomrli! Nema da ideš, ako treba ima da te krijemo ko 'ajduka!
