Ne, to nisu panduri ili savesni saobraćajci, već njihovi, takoreći prijatelji, koji ih prepoznaju i u najvećoj saobraćajnoj gužvi trube i mašu izražavajući onaj najsuptilniji vid pažnje koje grešno ljudsko biće ima prema uniformi. Njima se maše mnogo više nego generalima policije( ili vojske). Njihov srdačni osmeh postaje najopasniji deo saobraćaja, okreću glavu prema službenom licu dok ne uhvate otpozdrav, ali to je zato što u njima u tom trenutku ona elementarna ljudskost pobeđuje mnogo manje bitan osećaj za bezbednost. Obično su to službeni vozači svih kalibara, koji znaju najveću istinu: da bi na željenom mestu bio džek, na neželjenom moraš biti kučka.
Rođaci i pravi prijatelji pozdravljaju ulične regulatore na mnogo jednostavnji i brži način, po principu: ako vidi-vidi.
Sad sam jednog sa cisternom JKP video na ulici, ubi se od mahanja, a ova dvojica jedva mu uzvratiše, ako znaju ko je bio?
Ma znaju se u 23% slucajeva, i to u 73% zbog ranijeg zaustavljanja zbog nekog prekrsaja.
:-)
Hahah, znam za taj fazon. Dok je radio policijski punkt u Lipovačkoj šumi, svaki drugi Tamić ili neki prevoznik je svirkao javljajući se pandurima. Ali mi je to više ličilo na šlihtanje i uvlačenje, po sistemu "bolje da mu svirnem i blicnem, pomisliće da smo neki poznanici pa me neće zaustavljati".