Место у близини улазних врата где се оставља обућа. Некад зна да буде толико закрченo да се не могу ни врата нормално отворити да би ушао у кућу. Поготово кад је слава или неки рођендан па у кући буде обуће као испред џамије. Под иначе буде сав блатњав од обуће као у свињцу. У јесење и зимско доба кад напољу преовладава вода, снег, бљузга и блато, ходник буде сав прљав и мокар као базен.
- Где да оставим ово?
- Ту крај телефона на столицу.
- Не улази ми обувен дете. Па јутрос сам чистила три сата. Руке ми отпале. Све си ми блато сад унео у кућу. Имаш папучлук за обућу, па је тамо и остави. Сто пута морам једно те исто говорити. Види шта си ми сад урадио од тепиха са овим блатом и водурином. Је л' ти толико тешко да обришеш ципеле вани од отирач мајку му...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
a može i tako
K'o u džamiju da ulaziš, bokte...
+
Какав израз лептипољубим...