У данашње време под парама за ужину се подразумева свота новца коју средњошколци а све чешће и ученици основне школе користе за одлазак у кладионицу или играоницу а све мање за засићење свог стомака.
Ученик: Еј ћале дај паре за ужину.
Ћале: Колико треба?
Ученик: 200-300 кинти
Ћале: Аууу па шта ти једеш за ужину, Сома? (вади паре из новчаника и даје)
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.