Poslednja reč tehnike u proizvodnji patika '90-ih godina na našim prostorima.
Stvar koju su sebi mogli priuštiti samo buržuji, ili slučajni srećnici koji su imali tetke i ujake po Nemačkoj, dok su se manje bogati tj. siromašni opskrbljivali za obuću na pijacama, i to su najčešće bile starke koje su koštale cirka kao jedna kutija cigareta.
Dijalog moje majke i mene 1998/9 godine (po sećanju)
Radnja se odvija prilikom šetanja gradom i zagledanja u izloge, finansijska situacija je bila veoma teška iako to nisam u tom trenutku znao.- Mamaaaa vidiii vazdušni đoon, ajde kupiii mi to, ima Dragan iste takveeee....
- Sine kada dođemo kući onda ćemo da vidimo sa tatom, i ako budemo mogli kupićemo.
- Aliii jaaa hoćuuuuuuu :plač:Majka skida zlatni lančić sa vrata, odlazimo do obližnje zlatare, neke novce smo dobili, vratili se po patike, i tog dana sam otišao srećniji nego ikada kući.
Imam sličnu priču...Bio sam baš klinac i jaukao sam za nečim tipa smokija. Keva je bila podigla platu tad i ajde da mi kupi, kad ono, plata ne zaleže za smoki.
Ne sećam se toga, ali ona tako ponekad ispriča kad se seća pta smo pregurali :)