Директна последица раста потрошачког друштва, која обичном човеку додељује број и ставља га на покретну траку живота где се заједно са сродним артиклима креће у правцу који су зацртали моћници. Те људе нико није видео, али сви знамо да постоје. Они су као јавна тајна, тема су разговора који се воде у реду за пензију или док се испија француски коњак на тераси неке виле поред мора. Звук асматичних пензионера и морских таласа који ударају о обалу мешају се са ударцима невидљивог печата који нас упорно закопава све дубље док не постанемо безлични и празни као папир. Папир на коме ће ти исти људи из сенке уписати произвољну цифру и тако закључити нови уговор који ће им обезбедити дуг период уживања. Трака се креће без престанка, печат се удара без престанка и његов звук надјачава једино страшна тишина у човековој души, док полусвесно корача у заборав.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Tema koja je toliko prežvakana (i ja sam skoro srao na tu temu) ali opet fino razrađena u nekoliko rečenica bez suvišne patetike.
Može plus.