
Директна последица раста потрошачког друштва, која обичном човеку додељује број и ставља га на покретну траку живота где се заједно са сродним артиклима креће у правцу који су зацртали моћници. Те људе нико није видео, али сви знамо да постоје. Они су као јавна тајна, тема су разговора који се воде у реду за пензију или док се испија француски коњак на тераси неке виле поред мора. Звук асматичних пензионера и морских таласа који ударају о обалу мешају се са ударцима невидљивог печата који нас упорно закопава све дубље док не постанемо безлични и празни као папир. Папир на коме ће ти исти људи из сенке уписати произвољну цифру и тако закључити нови уговор који ће им обезбедити дуг период уживања. Трака се креће без престанка, печат се удара без престанка и његов звук надјачава једино страшна тишина у човековој души, док полусвесно корача у заборав.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Tema koja je toliko prežvakana (i ja sam skoro srao na tu temu) ali opet fino razrađena u nekoliko rečenica bez suvišne patetike.
Može plus.