
Директна последица раста потрошачког друштва, која обичном човеку додељује број и ставља га на покретну траку живота где се заједно са сродним артиклима креће у правцу који су зацртали моћници. Те људе нико није видео, али сви знамо да постоје. Они су као јавна тајна, тема су разговора који се воде у реду за пензију или док се испија француски коњак на тераси неке виле поред мора. Звук асматичних пензионера и морских таласа који ударају о обалу мешају се са ударцима невидљивог печата који нас упорно закопава све дубље док не постанемо безлични и празни као папир. Папир на коме ће ти исти људи из сенке уписати произвољну цифру и тако закључити нови уговор који ће им обезбедити дуг период уживања. Трака се креће без престанка, печат се удара без престанка и његов звук надјачава једино страшна тишина у човековој души, док полусвесно корача у заборав.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Tema koja je toliko prežvakana (i ja sam skoro srao na tu temu) ali opet fino razrađena u nekoliko rečenica bez suvišne patetike.
Može plus.