Већински власник који је притом тешки сељак.
А: Еј, ти! Ало, момак! Ђидо!
Б: Реците, господине?
А: Мојне, бре, тако озбиљно, мачак, 'сам ти рек'о да ме зовеш Мики? Како с' ти зовеш, оно, беше, а?
Б: Божа, ваш адвокат.
А: Е, до јаја! Ај' ти, онда, Блажо, сиђи доле и лепо купи од ових пара неку раџу за мене и браћалу овде, мо'ш и Стомаклију, а шта остане купи себи нешто слатко, да се почастиш мало. Може, а?
Б: Може, наравно, ако смем уместо тога да препоручим неко матејевачко вино, домаћа производња, хм?
А: Може, синак, дај шта даш, само да има оно, ка'с'зове, пантенол алкохол, хихи.
Б: Како да нема. Винце за господина пећинског власника, Герман сурпрајз '44, све оно што делегација из Швабије није попила, само за вас!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Бра'о +
+
Plusčina, bravo!