Aluzija na dve grdobne sestre ubave sirotice Pepeljuge.
Onaj dvojac gaborki u uglu skoro praznog kafića/kluba, koje kad bi video s metlom, ne bi znao da l' metu ili se spremaju da polete, koje te šacuju i smeškaju ti se u nadi da si 'ne jebe lep nego uporan' tip čoveka, da ćeš da priđeš dok se one prave mutave, i da ćeš na kraju večeri da jednu odabranicu poneseš jednu u postelju ti belu. Znaju da znaš da štekaju Pepeljugu, al' ne daju. Znaju da nemaš izbora. Znaju da si potencijalni zagorakis. Znaju da znaš da te sutra neće ni zvati, ni pogledati. No ako lokacija nije Berlin, godina '45., a ti nisi pripadnik crvene armije, neš jebati. Na tvoju sreću.
-Dobro veče moje dame.
-Dobro veče, hihi.
-Jeste vi možda sestre?
-Jao jesmo, kako si znao?
-Pa vidim fali treća, Pepeljuga, hjno hjno.
-Marš tamo seljačino jedna, pogledaj prvo sebe, vid kaki si, kaka ti je to majica sa sotonama, ne bih te takla ni štapom, da ti čovek oraha iz ruke ne uzme, pu pu!
-Polako Helga, imam praznu gajbu i u interesantnom sam stanju, da ne kažem mrtav sam pijan.
-Idemo.
-Alo, Hladnjača, ti odbij, nisam baš tolko veseo.
