Draga osoba (rođaka, drugarica) koja vam je došla u goste. Dugo je niste videli, a sećate se lepih trenutaka sa njom od pre... koliko li je prošlo? Možda ste još bili deca ili pubertetlije. Razmišljate o tome kako ćete se sigurno vratiti u ta vremena pričom, slikama, smehom. Međutim...
Već sa vrata vaš stan zapahnjuje tona jeftinog parfema koji steže grlo kao suzavac; na licu vam ostaje razmazani trag sjaja neke vrišteće boje, niste stigli da pitate kakvu beše kafu pije a ona je već zgrabila daljinski i pita na kom kanalu je pink.. Krenuli ste sa pitanjima, npr. kako si, šta... pssst ćuti da čujem, ovi se svađaju na Farmi, ceo dan čekam da vidim šta će biti...a ako se i pobiju, jao...
Sati prolaze, a sve što ste uspeli je da potvrdite klimanjem glavom da je neko tamo ružan, debeo i loše obučen; i tako do kasno u noć.
A onda, ujutru vas budi nešto, nešto... da li je komšijski mačak na krovu zgrade u sezoni parenja? Ili komšija opet psuje ženu i decu na rano jutro? Ne, to je: "zooovi me noooćas u peeeet, buji paji, oooo", zatičete je pred TV-om. Nasmejana, saopštava da je videla reklamu da na nekom splavu te večeri "ima ekstra provod, gostuje ONAJ, znaš onaj" - NE ZNAM!I tako podbuli i neprobuđeni shvatate da od razgovora i prisećanja nema ništa a persona grata, bar u vašoj kući postaje - persona non grata.
