Nekada se pogrešno smatralo da je za pisanje poezije potreban talenat.Na svu sreću,savremeno doba izbacilo je nadarenost iz jednačine i danas imamo više ljudi koji poeziju pišu nego ljudi koji poeziju čitaju.Poezija je postupak kojim se na nerazumljiv i iritantan način svetu saopštava nešto nebitno.Ipak,nekome može da se desi da sve to uradi na odličan,to jest da mu "uspe" pesma.Odmah na početku moraš da se odlučiš da li pišeš poeziju za čitanke ili da bi se ogrebao za snošaj kod bledunjave tabletičarke sa ofarbanim makaronama oko vrata.Retko kad se desi da postigneš oba.To je zato što u čitanke idu pesme o domovini,godišnjim dobima,prirodi,ljubavi ali bez guženja,dok se u ove za luzersku kopulaciju uglavnom o čežnji za luzerskom kopulacijom.Danas se tuberkuloza uspešno leči,pa moraš umreti mlad od nečeg drugog.Ubij se.Najbolje odmah.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Jebi ga, stvarno si me razočarao te ti moram dati minus. Ti, izgleda poeziju nikada nisi ni čitao, niti si je voleo. Da li si ikada čitao poeziju Branka Miljkovića? Pozabavi se time.
Pa je li poenta definicije da smori,ili da nasmije? Mene je ova nasmijala,+