Pet minuta, četiri tanjira

Парола новокомпнованих домаћица којима, у веку у коме живимо, никад не би пало на памет да се окрену традиционалним, некадашњим специјалитетима попут погаче испод црепуље јер да би тако нешто уопште и било изводљиво неопходно је знати да црепуља заправо није пољопривредна машина или нешто томе слично.

Е сад, мужеви се ту нешто много и не питају јер да је тако сигурно не би у некој ранијој фази живота свога мењали здраво за готово. Зато је донекле пронађен компромис између кувања ручка, индијско-турских серија и првенства света у земљи кафе, самбе и Роналдиња јер жена не може да спрема храну зато што од раних поподневних часова крећу Прво-Пинковски бућкуриши којима се тек увече полако назире крај. Онда диригентску палицу (читај: даљинац) преузима муж (наравно, пропусти почетак утакмице у 18 часова јер се "Одбачена" још увек није завршила). И из свега тога лако је закључити да је време за кухињу пропорционално заједничкој минутажи Безбрадице и Ђока Шалићa у Партизану.

Због тог цајтнота у времену, "Подравка", "Магги", "Њупа" и многе друге супе из кесице очигледно постају идеал и компас који служи да покаже свима куда плови овај брод.

А можда ни ја нисам довољно гладан, да га јебем сад!