Lagan i dosadan dan, niko u državnoj službi nije kreten da sebi petkom pravi posao, pa onda to ne rade ni drugima. Uzrok i posledica, zakon birokratskog međudelovanja. Sem poreske, oni jebu i vikendom, ali to je u prirodi škorpiona.
Sačekaš dva popodne, odguzaš do javnog prevoza, auto je opet kod žene - ona radi u uspešnoj privatnoj firmi kao haermenadžer u riltajmu i mlati pare ko Deda Mraz. Odsmrdiš svoju notu u simfoniji autobuskih smradova, do kuće se odvučeš unapred srećan.
A tamo, nema ručka zbog obaveza gorepomenute koja radi eUropsko radno vreme, nema grejanja zbog eUropskog centralnog sistema, nema ničeg. Čak ni rakije, nju ti je zabranila još kad si poslednji put pijan nazvao taštu i pitao je ima li šta skuvano makar kod nje.
Petak u životu državnog šrafa, govno ko i utorak.
- Sine, aj' skokni ćalcu do radnje i donesi dva hladna...
- E, matori, ne mogu sad nikako. Uplatila mi keva tatoo obrva, a znaš koliko se čeka na termin. Eno ti Jovana, cimni nju...
- Ćero...
- Evo idem, ćale, ali kupujem tri - i za mene jedno.
- Kupi pet dušo, da imam i za sutra...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Hahahaha, kako je istina.