Најгорих четири и по сата у животу основношколца. Тих паклених двеста и кусур минута би рађе били замењени за ћалетова батине, бабин спанаћ и комшијиног пит була који се залеће на тебе док покушаваш наћи фудбалску лопту која је разбила саксију са мушкатлама. Сваки секунд проведен у тој загушљивој просторији са још 28 заробљених несрећника траје као примање вакцине против тетануса. Само што не боли тако јако, боли јаче, боли 116 пута јаче. А највише од свега боли свест о томе да је прва смена негде тамо напољу, слободна, без оних окова учионице, мириса креда и неудобних столица. Понекад се јави слаба утеха да ћеш ти следеће недеље бити прва смена, а да ће на овом месту чамити неко други, неко ко је сад тамо негде слободан. Али шта ти то вреди сад на овом месту где је други час тек почео и где ти је остало још тачно 184 минута робовања.
Класичан поздрав прве смене која се враћа кући и друге која иде у школу.
Прва смена: Не би ја сад био друга смена.
Друга смена: Једи говна.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
To je odlična priprema za prekovremeni rad, rad vikendom, neplaćeni rad i sve ono što usledi.
Bravo, Sem.
To postoji da bi se više radovali sledećem petku i produženom vikendu :)
eh, bilo nekad, +++