Најгорих четири и по сата у животу основношколца. Тих паклених двеста и кусур минута би рађе били замењени за ћалетова батине, бабин спанаћ и комшијиног пит була који се залеће на тебе док покушаваш наћи фудбалску лопту која је разбила саксију са мушкатлама. Сваки секунд проведен у тој загушљивој просторији са још 28 заробљених несрећника траје као примање вакцине против тетануса. Само што не боли тако јако, боли јаче, боли 116 пута јаче. А највише од свега боли свест о томе да је прва смена негде тамо напољу, слободна, без оних окова учионице, мириса креда и неудобних столица. Понекад се јави слаба утеха да ћеш ти следеће недеље бити прва смена, а да ће на овом месту чамити неко други, неко ко је сад тамо негде слободан. Али шта ти то вреди сад на овом месту где је други час тек почео и где ти је остало још тачно 184 минута робовања.
Класичан поздрав прве смене која се враћа кући и друге која иде у школу.
Прва смена: Не би ја сад био друга смена.
Друга смена: Једи говна.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
To je odlična priprema za prekovremeni rad, rad vikendom, neplaćeni rad i sve ono što usledi.
Bravo, Sem.
To postoji da bi se više radovali sledećem petku i produženom vikendu :)
eh, bilo nekad, +++