Petak, druga smena

Најгорих четири и по сата у животу основношколца. Тих паклених двеста и кусур минута би рађе били замењени за ћалетова батине, бабин спанаћ и комшијиног пит була који се залеће на тебе док покушаваш наћи фудбалску лопту која је разбила саксију са мушкатлама. Сваки секунд проведен у тој загушљивој просторији са још 28 заробљених несрећника траје као примање вакцине против тетануса. Само што не боли тако јако, боли јаче, боли 116 пута јаче. А највише од свега боли свест о томе да је прва смена негде тамо напољу, слободна, без оних окова учионице, мириса креда и неудобних столица. Понекад се јави слаба утеха да ћеш ти следеће недеље бити прва смена, а да ће на овом месту чамити неко други, неко ко је сад тамо негде слободан. Али шта ти то вреди сад на овом месту где је други час тек почео и где ти је остало још тачно 184 минута робовања.