Jestivi budilnik.
Osoba koja ustaje u šest sati i pritom probudi sve ukućane.
Pa jebote ako si sad ust'o ne moraš da kukuričeš, pusti me da spavam.
Jutarnja erekcija koja budi lepšu polovinu iz najdubljeg sna.
Njegov petao u guzi me je prenuo iz sna.
Životinja koja ima poremećen osećaj za doba dana.
Seoski alarm.
Nikada neces zaboraviti da ga navijes, sam se navija, nema precizan snooze vec random, prodoran zvuk koji te odmah dize i tera da psujes aparat, ne kupujes baterije, ne vracas ga sat unazad/napred...
Visestruka korist.
Svako bi trebalo da ima po jednog.
Mužijak kokoške, inače pripitomljena vrsta ptice koja se obično nalazi na selu. Tamo ima eventualno po jedan u kokošinjcu i ukoliko se pojavi drugi dolazi do borbe za teritoriju i kvočke.
U Beogradu, čvrst pokazatelj izreke da je "Beograd samo jedno veliko selo" i uspešni budilnik u najluđa vremena.
Junski rok.
Učiš noću, kako bi se što više smanjila buka i da bi preživeo letnje vrućine spavajući preko dana. Napolju je još uvek mrak.
Negde kad počinje da se beli napolju, konačno odlučuiješ da odspavaš nekih pet-šest sati. Sav srećan jer si nešto odradio noćas, krećeš mrtav umoran u krevet. Taman krenu da ti se kapci zatvaraju i da te ona super zgodna riba zove u sobu, kad te nešto drmne iz sna. Osvrćeš se okolo, nema ničeg u sobi.
Vratiš se da spavaš, kad opet te taman sekund pošto spustiš glavu, nešto prene. Sad već iznerviran, ustaješ i imaš šta da čuješ.
Onaj isti šlogirani petao tvog komšije što te je tokom godine budio u nekih pola tri noću je rešio da se konačno usaglasi sa Suncem i da kukuriče u cik zore.
Jedini alarm koji se ne može odložiti
Živuljka kojoj po narodnom predanju svako jutro u cik zore sleduju po dve sreće da ih iskoristi po sopstvenom nahođenju.
Osoba koja ima frizuru koja označava ogroman ponos, onako kosa prema sredini uperena pravo ko Mrkonjićev autoput, a kad se frizura pokvari, ajao pa to je nečuveno, to ne može biti, to treba odma da se popravi inače smak sveta. Kiša, vetar, sneg ili poplava on kapu staviti nece.
( Pričaju dva dečaka i oće da zeznu trećeg koji ne učestvuje u razgovoru a petao je)
A: E petao, pokvarila ti se frizura!
(Petao vadi ogledalce brzinom kojom bi Džanki ispalio Ceno)
B: Da, jeste, pomerila ti se dlačica. (Smejanje)
Petao: Šta tu lažete i vređate mi ponos???
A: Koji ponos?? Zar tebi služi glava da ti kiša ne pada u stomak??
Lik koji ustaje pre svih i ide po hleb. Da li se tako oseća nadmoćno, ili pokušava nešto da dokaže, još nismo uspeli da provalimo. Sa prvim petlovima kreće u pohod na 'lebac, i večitu borbu sa penzosima za isti.
- Ustanem ti ja jutros u pet za posao, kad ono Miki ide po 'leba.
- Ozbiljno?
- Svega mi. I tako ti ja krenem na posao, i vidim Mikija, ranojutarnjeg debila, tačnije petla. Podočnjaci k'o da je četiri dana bio u kontragravitacionoj komori.
Upitah ga gde se uputio, on samo klumnuo glavom i krenuo da trči ka pekari.
Spazio neku bakutu kako je došla prva. Posle sam čuo da je toliko bio prs'o zbog toga, da je kupio sav 'lebac.
