Zabava u kojoj je jedini rekvizit gornji deo pidžame koji se navrat-nanos navlači preko glave nekoliko nanosekundi nakon dojave o određivanju pritvora. Istovremeno se pozivaju 94 i novinari koji će ovekovečiti izlazak iz toplog doma na bolničkim nosilima, praćen unezverenim pogledom žene i sitne dece. Nekoliko sati kasnije nepoverljivi novinari zabeležiće scenu u momentu kada glavna sestra („Joj, snimaju me!“) gledajući u kameru namešta jastuk zanemoćalom koji žmuri priključen na aparat za infuziju. Sledi i kadar sa dežurnim hirurgom u zelenoj razdrljenoj bluzi koji mucajući objašnjava kako je stanje pacijenta izuzetno teško ali stabilno. Na kraju dolazi i zapenušali advokat koji se krsti pred kamerama pitajući se dokle više ta pakovanja afera uglednim poslovnim ljudima i izmišljanja kojekakvih mafija i ratnih zločina. Nakon ovoga surovom i nehumanom državnom aparatu, sklonom maltretiranju slabih i nemoćnih, ne preostaje ništa drugo nego da ostavi čoveka da odboluje obuven u crne lakovane cipele koje vire ispod bolničkog prekrivača.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
naizgled uvrnuto, ali apsurdno tačno...+
Heheheeeee...ovo samo "posvećeni" razumeju u najsitnije detalje!:-)))))