Pijac je mesto, ali pijac je isto tako i stanje i događanje, takoreći sredina urbane sredine. Potomak trga i tržnice, pijac je nasledio njihovo glavno bogatstvo: da se tu događa život. Tamo se razmenjuju životni sokovi kako flore tako faune, tamo teku kojekakve tečnosti, tamo možeš da vidiš da li je stvarno došlo proleće i kako to zapravo ide s letom ako živiš u betonskom sarkofagu s mikrotalasnom opcijom. Urbanitima se ipak preporučuje oprez, jer kada ti pamet pomute mirisi peršuna i mirođije, kada u glavu udare sočne paprike i podatne tikvice, šišti ti baš i za Černobil i za Monsanto, samo hoćeš da ih sve redom zagrizeš da puca kao mider milfuše što valja sir i kajmak, dok opijen sladostrašću čistog uživanja u postojanju pobedonosno režiš na okolne prodavačice koje su te okružile s najlon-kesama u levoj i sugestivno velikim krastavcima u desnoj.
Tog sam jutra ustao
i odmah sam ga spazio.
(Pun frižider.)
Jedem ti lebac.
Teo sam da idem na pijac
a nisam imo zašto.©the downers
