...Titova riječ.
U vrijeme socijalizma, verbalni ekvivalent atomskoj bombi bačenoj na Hirošimu ili Nagasaki. Upotrijebljena u razgovoru dovodi do prestanka svake rasprave i sagovornik je primoran na bezuslovnu kapitulaciju.
- Ja došao da prosim ovu Vašu đevojku.
- A radiš li što, momak, imaš li kakvu platu? Od čega mislite živjeti? Zemlju neku, vinograd?
- Ja pomalo idem u tu kladionicu, dobijam pomalo. I roditelji su mi živi još pa sam mislio da se kod njih skućimo.
- I ti misliš da ću ja za takvu barabu dati svoju ćerku jedinicu?
- A što ako je trudna?
- Nemoj se ti sjekirat, to dijete je naša briga. Idi odakle si došao.
- Pik crveno...
- Vodi je.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
dođi i uzmi meeeeeeeeeeeeeeeee!
+
mislim da je danas i ovo dovoljno :)
Mislim da je prosek godina na Vuki presudan za ovako čudan skor.
+++
aaaa, opet generacijski jaz. pričam ja to ali me niko ne sluša :)