...Titova riječ.
U vrijeme socijalizma, verbalni ekvivalent atomskoj bombi bačenoj na Hirošimu ili Nagasaki. Upotrijebljena u razgovoru dovodi do prestanka svake rasprave i sagovornik je primoran na bezuslovnu kapitulaciju.
- Ja došao da prosim ovu Vašu đevojku.
- A radiš li što, momak, imaš li kakvu platu? Od čega mislite živjeti? Zemlju neku, vinograd?
- Ja pomalo idem u tu kladionicu, dobijam pomalo. I roditelji su mi živi još pa sam mislio da se kod njih skućimo.
- I ti misliš da ću ja za takvu barabu dati svoju ćerku jedinicu?
- A što ako je trudna?
- Nemoj se ti sjekirat, to dijete je naša briga. Idi odakle si došao.
- Pik crveno...
- Vodi je.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
dođi i uzmi meeeeeeeeeeeeeeeee!
+
mislim da je danas i ovo dovoljno :)
Mislim da je prosek godina na Vuki presudan za ovako čudan skor.
+++
aaaa, opet generacijski jaz. pričam ja to ali me niko ne sluša :)