
Овом ријечју је средином деведесетих српски народ тепао ружичастом чеду у повоју, не знајући да њоме мази оруђе којим ће наредних година творци парамедијског вулгаризма гурнути у амбис како његов, тако и дух његових пристижућих нараштаја.
-Љето '95. Сједим и немоћан посматрам слике егзодуса недужног српског народа из Крајине и западне Босне.
Упада моја тетка и хвата даљински.
-Еј, пребаци мало на ПИНКишу да се смејемо.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.