
Овом ријечју је средином деведесетих српски народ тепао ружичастом чеду у повоју, не знајући да њоме мази оруђе којим ће наредних година творци парамедијског вулгаризма гурнути у амбис како његов, тако и дух његових пристижућих нараштаја.
-Љето '95. Сједим и немоћан посматрам слике егзодуса недужног српског народа из Крајине и западне Босне.
Упада моја тетка и хвата даљински.
-Еј, пребаци мало на ПИНКишу да се смејемо.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.