Stvar koju rade gotovo svi klinci, još od pamtiveka. Pošto sumnjam da će pločnike ikada praviti od stakla ili čelika, uvek će se naći neko dete da ispiše svoje ime ili stane patikom na tek izliveni beton. I to će tu ostati dok se pločnik ne bude ponovo pravio, a kod nas to ume da potraje decenijama.
Lepa uspomena, kada jednog dana prodješ pored mesta koje si pre dvadeset godina obeležio nogom. Uporediš sadašnju veličinu stopala, i sa osmehom se setiš onih bezbrižnih dana, i svega lepog što ih je obeležilo. Ili ako si pisao imena, prisetiš se neke simpatije iz detinjstva.
