Nedefinisani zvuk deteta mladog bračnog para, koje uglavnom još nema 12 meseci, koji nije suviše glasan, kao onaj kada ti je jasno da je tresnulo o nešto pa zbog toga vrišti, a nije baš ni onih frekfencija kada tačno znaš da je gladno ili se usralo. Više se može nazvati kenjkanjem.
Izaziva teoretisanja na temu porekla zvuka.
-Šššš! Utišaj tv, jel čuješ? Ovi iznad se jebu!
-Ma kakvi.
-Sto posto, slušaj, samo lagano.
-Ma jok, malopre sam vid’o komšiju, ode na pos’o, to ovom detetu opet nešto fali, pa kenjka.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.