To je kad se gura i vuče i svoje i tuđe.
I tako, tegleći kao mazga, ne vidiš da nije sav teret tvoj i da nije svaka rupa za upadanje.
Još manje vidiš da ti neko ubacuje klipove. Da čudo bude još veće, klipovima rukuju samo najbliži ili oni koje si proglasio bezazlenima.
I tako, platiš cenu za svaki znak pored puta koji nisi ni pogledao.
Kontaš tek kad znakovi postanu bilbordi.
Platiš cenu i pokreneš se iako si bio ušančen na mrtvoj tački.
Polako napreduješ.
Kasnije prebaciš na tempomat.
