
Нема правила. Иначе веома архаичан сленг. Служи за описивање нечега што нема никакав ред и правило, где свако мења шта хоће и ради како хоће.
-Ево опет сам те победио.., не иду ти баш ове карте.
-Да да, него како рече да се зове ова игра што си ми показао?
-Бели лабудови...
-А извини, како си ме ти добио у овим.., "белим лабудовима" када сам имао исте карте као и ти малопре, а ти као ја малопре и тада си такође добио..?
-Па то ти је зато што...
-'Ајде не једи говна! Дај да играмо покер или реми, зајеби да играм ова твоја срања по правилу баба Смиљке.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
dobra!